У области екструзионог пресовања пластике, цев и завртањ су основне радне јединице, а њихова класификација директно утиче на применљивост и перформансе обраде опреме. На основу различитих структурних облика, функционалног позиционирања и применљивих материјала, индустрија је формирала релативно систематски систем класификације, пружајући циљана решења за различите сценарије процеса.
Из перспективе структуре бурета, могу се поделити у две главне категорије: интегрални и сегментни склоп. Интегралне цеви су израђене од једног тела цеви, нудећи предности као што су висока структурна крутост, добре перформансе заптивања и лако осигурање коаксијалности. Често се користе у производним линијама са високим захтевима за прецизношћу и релативно стабилним условима рада. Сегментиране монтажне цеви се састоје од неколико сегмената цеви повезаних прирубницама, навојима или рупама за игле. Сваки сегмент може бити независно опремљен уређајима за грејање и хлађење, што олакшава прецизну аксијалну контролу температуре. Појединачни сегменти се могу заменити када су истрошени или оштећени, што значајно смањује трошкове одржавања. Обично се користе у окружењима за обраду са више варијанти, малим серијама или високо корозивним материјалима. Штавише, неке цеви специјалне{7}}намене имају плитке уздужне жлебове на унутрашњем зиду секције за храњење да би се побољшала сила хватања на материјалима са ниским коефицијентом трења и побољшала ефикасност транспорта.
Вијци се класификују на више начина, првенствено на основу разлика у структури функционалног пресека и механизму пластификације. Конвенционални шрафови су категорисани према методу компресије у типове једнаке-променљиве дубине-дубина, једнаке-променљиве дубине-нагиба и променљиве-променљиве дубине-променљиве дубине. Тип дубине-променљивог нагиба-највише се користи због своје једноставне структуре и лакоће производње, погодан за континуирано екструзију пластике најопштије{10}}намене. За високо напуњене,-вискозитетне или топлотно{13}}материјале, развијене су специјалне структуре као што су завртњи за баријеру, шрафови са иглама, валовити завртњи и шрафови за раздвајање: завртњи за баријеру додају преграде између ивица завртња да одвоје неотопљену чврсту фазу и побољшају квалитет растопљене течне фазе; Завртњи за клинове постављају подесиве игле у каналима завртња да побољшају дисперзију кроз локализовано снажно смицање; Валовити завртњи користе периодичне таласе ивица и канала завртња да изазову превртање материјала, побољшавајући хомогеност; Вијци за одвајање имају главне и помоћне ивице завртња, одговорне за транспорт и мешање, погодне за обраду инжењерске пластике са строгим захтевима за дисперзију.
На основу односа дужине-према-пречника (Л/Д), шрафови се могу класификовати у три категорије: кратки (Л/Д≈20 или мање), средњи (Л/Д≈20-30) и дуги (Л/Д＞30). Већи однос Л/Д резултира бољим временом задржавања материјала и уједначеношћу пластификације, али такође повећава потрошњу енергије и трошкове опреме. На основу брзине ротације, шрафови се могу категорисати у конвенционалне, велике{8}}брзине и ултра-велике{11}}типове. -Вијци велике брзине захтевају-материјале велике чврстоће и прецизне динамичке балансне дизајне да би задовољили захтеве производње великог обима.
Комбинација цеви и завртња мора да се придржава принципа подударања између карактеристика материјала и циљева процеса. На пример, обрада ПВЦ-осетљивог на топлоту захтева низак степен компресије, шраф кратког прелазног дела упарен са цеви отпорном на корозију-; док производња високо пуњених композитних материјала фаворизује баријере или шрафове упарене са цевима отпорним на хабање-. Научна класификација помаже корисницима да изаберу одговарајуће моделе, у потпуности искоришћавајући потенцијал опреме у смислу капацитета, квалитета и енергетске ефикасности, а такође поставља структурну основу за разноврсну примену технологије екструзије.
